Grad	Ime	Adresa	Godina otkrivanja	Godina renovacije	Slika	Opis
Subotica	Spomenik žrtvama na Jevrejskom groblju	Ulica Majevička 2	1948			Spomenik žrtvama na Jevrejskom groblju u Subotici je svečano otkriven 5. septembra 1948. godine. Spomenik je podigla Jevrejska opština Subotica. Nalazi se nalazi u u dnu parcele groblja, do koje vodi aleja. Deo je kompleksa koji se sastoji se od ovog spomenika, 10 pojedinačnih grobnica i jedne zajedničke grobnice. Izveden je u veštačkom kamenu, bračkom mermeru i crnom granitu. Autor spomenika i celog spomen kompleksa je arhitekta Lajos Deutsch (Lajčo Dajč; 1890-1982). Spomenik je stela sa proporcijama obeliska. Postavljen na visoku platformu. Postavljen je na kubusu na koga se prislanjaju još četiri kubusa, obrazujući osnovu u obliku grčkog krsta. Između kubusa leže na postolju četiri kugle na koje su uklesane godine 1941 i 1945. Sadrži jevrejske motive: Magen David, Ner Tamid i svitak Tore. Na pročelju spomenika napisane su dedikacije na srpsko-hrvatskom (u gornjem delu) i hebrejskom jeziku (u donjem delu), odvojene Magen Davidom: 'Večita slava i hvala 4000 subotičkih Jevreja koji su odvučeni po fašističkoj nemani u njenom besnilu i paklenoj grozoti a radi istrebljenja - položili svoje drage živote na oltaru svoje vere i narodnosti te opšte napredne misli,' na hebrejskom: 'מי שמבקש עלבונה של ספר תורה הוא יבקש עלבון הנפשות של ארבעת אלפים בערך המובלות בעריצות פאשיסטית מעיר סובוטיצה ומקודשות כעולם כליל על מזבח דתם ולאומיותם – Onaj koji traži osvetu zbog povrede časti Tore takođe će osvetiti i zločin nad oko 4000 duša deportovanih u fašističkoj tiraniji iz grada Subotice, mučenika palih kao žrtve-paljenice na oltaru njihove religije i nacionalnosti'. Prvi deo teksta na hebrejskom vezuje se r. Haninu ben Teradiona koji je bio je jedan od deset mučenika koje su Rimljani ubili zbog ignorisanja zabrane učenja Tore (Avoda Zara 18a). Na dnu spomenika stoje natpisi identičnog sadržaja na srpsko-hrvatskom i hebrejskom: 'za uspomenu žrtvama svirepog fašizma - לזכרון קרבנות הפאשיזם האכזרי; za živote vaše sloboda naša -חלף חייכם חרות שלנו'. Na tri kubusa su ispisana mesta stradanja subotičkih Jevreja, po na svakom: 1-Sátoraljaújhely, Istočni front, Bor-Cservenka, Gunskirchen, Hidegség, 2-Theresienstadt, Bergen-Belsen, Buchenwald, Auschwitz, Dachau, 3-Mauthausen, Strasshof, Bácsalmás, Budapest, Stutthof'. Na zadnjoj strani spomenika se nalazi veoma potresan komemorativni tekst: 'Čoveče! Kad god ti oko za ovaj spomenik zapne nek se u tebi plamen gneva razbukne, napuni se jezom prema svakome čoveku-nakazi koji se kao fašista čovek-om usudi nazivat,' koji izražava bes zbog brutalnog ubistva jevrejskog naroda koje zauvek treba da se zapamti, kao i gnev i zgađenost nad ljudskom prirodom koja je bila u stanju da počini ovakav zločin. Komemoracije se održavaju svake godine povodom obeležavanja godišnjice deportacije subotičkih Jevreja 16. juna 1944. godine. Groblje predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture (SK 1806).
Subotica	Spomenik dvadeset Jevreja mučenika iz Borskog rudnika na Jevrejskom groblju	Ulica Majevička 2	1948			Na Jevrejskom groblju podignuta je spomen-ploča žrtvama iz Borskog rudnika 1948. godine (vidi: http://groblje.josu.rs/sektor-5-red-31-grobno-mesto-1/). Natpis na belom kamenu na srpsko-hrvatskom jeziku komemoriše 20-oricu Jevreja iz Subotice poginulih u Boru septembra 1944. godine. Ispod reči "קדושינו" na hebrejskom Naši mučenici stoji natpis: Junaci heroji i prvoborci iz pokreta godine 1941. koji su mučeni u Žutoj kući te iznemogli odvedesni silom u tudjinu odakle se nikada nisu povratili Pollak Tiburcije, Steiner Nikola, Vilheim Ladislav, Lang Tiburcije, Grünberg Aleksandar, Pick Ladislav, Fischer Ladislav, Krisshaber Lajčo, Gussmann Ladislav, Vinkler Naftali, Spitzer Ervin, Müller Djordje, Kaufmann Tiburcije, Hahn Mirko, Hahn Oskar, Balogh D. Franjo, Zahler Franjo Poginuli u Boru septembra 1944. godine: Gal Gabor, Orova Imre, Šlanger Egon. Uz ploču su dve vertikalne stele. Imaju identičan pravougaoni oblik i veličinu, od mermera sa granitnim spomen pločama. Na onom sa leve strane stoji natpis na hebrejskom i srpsko-hrvatskom jeziku koji glasi: הקדוש [mučenik] 20 jevrejskih borskih mučenika 1944. godine. Na desnoj strani je pojedinačni grob Stevana Englera sa natpisom na hebrejskom i srpskohrvatskom jeziku koji kaže: הקדוש [mučenik] Engler Stevan 1921-1944. Bor. Komemoracije se održavaju svake godine povodom godišnjice deportacije subotičkih Jevreja 16. juna 1944. godine. Groblje predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture (SK 1806).
Subotica	Individualni spomenici deset obešenih Jevreja pripadnika Narodno oslobodilačkog pokreta na Jevrejskom groblju	Ulica Majevička 2	1948			Deset nadgrobnih spomenika Jevrejima akoji su bili pogubljeni kao aktivni u Narodnooslobodilačkom pokretu, devet obešeni 18. novembra 1941. i jedan 14. avgusta 1941. godine, deo su memorijalnog kompleksa otkrivenog 5. septembra 1948. godine. Jevrejska opština Subotica. Do spomen kompleksa koji se nalazi u donjem delu groblja (sektor 5) vodi aleja. Memorijalni kompleks se sastoji od ovih deset pojedinačnih grobova, spomen obilježja žrtvama i zajedničke grobnice. Izrađena je od veštačkog kamena, mermera sa ostrva Brača i crnog granita. Autor ovih spomenika i čitavog memorijalnog kompleksa je arhitekta Lajoš Dajč (Lajčo Dajč; 1890-1982). Novembra 1941, po presudi Prekog vojnog suda 15 pripadnika otpora je bilo osuđeno na smrt vešanjem. Od 15 obešenih, 10 su bili Jevreji-Ottmár Mayer, dr. Singer Adolf, Mayer Nikola, dr. Mayer Koloman, Kornstein Edmund, Schwalb Nikola, Wohl Lola, Lackenbach Konstantin, Geršon Nikola i Perl Gelert. Skromni spomenici od mermera su identičnog pravougaonog oblika, sa natpisima na granitnom pločama koji sadrže samo ime, datum rođenja i smrti (18.11.1941) i reč 'הקדוש' i 'הקדושה'-– mučenik, mučenica. Posmrtni ostaci Ottmár Mayer-a su sahranjeni u mauzoleju na Trgu žrtavama fašizma u Subotici. Natpisi glase: 1. הקדוש [mučenik] Mayer Nikola 07.10.1913-18.11.1941 2. הקדוש [mučenik] Dr. Mayer Koloman 22.08.1911-18.11.1941 3. הקדוש [mučenik] Kornstein Edmund 22.10.1910-18.11.1941 4. הקדוש [mučenik] Licht Josip 10.02.1920-14.08.1941 5. הקדוש [mučenik] Schwalb Nikola 30.03.1905-18.11.1941 6. הקדושה [mučenica] Wohl Lola 06.02.1914-18.11.1941 7. הקדוש [mučenik] Lackenbach Konstantin 29.06.1923-18.11.1941 8. הקדוש [mučenik] Geršon Nikola 03.10.1923-18.11.1941 9. הקדוש [mučenik] Dr. Singer Adolf 15.02.1897-18.11.1941 10. הקדוש [mučenik] Perl Gelert 24.08.1919-18.11.1941. Komemoracije se održavaju svake godine povodom godišnjice deportacije subotičkih Jevreja 16. juna 1944. godine. Groblje predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture (SK 1806).
Subotica	Spomenik žrtvama u dvorištu Sinagoge	Trg Jakaba i Komora 6	1994			U dvorištu sinagoge podignut je spomenik od strane građana Subotice juna 1994. godine. Spomenik je uspravna stela od cigle i belog kamena, postavljena na nisku, stepenastu platformu od cigle. Spomenik se nalazi u centru heksagonalnog platoa do kojeg vode dve staze, jedna od sinagoge, a druga od ulaza u dvorište sinagoge. Na spomeniku je ugraviran Magen David, a natpisi istog sadržaja na srpskom, hrvatskom, mađarskom, engleskom i hebrejskom jeziku glase: 'Uspomena na 4000 Jevreja sa kojima smo živeli i gradili Suboticu nestalih u fašističkim logorima smrti tokom Drugog svetskog rata. Građani Subotice 10. jula 1994.' Svake godine na dan deportacije (16. juni) održava se komemoracija kod ovog spomenika. Sinagoga u Subotici je registrovana kao spomenik kulture (SK 1035).
Subotica	Spomenik stradalim Jevrejima kod nekadašnjeg geta	Ugao ulica Pala Papa i Rade Končara	1994			Spomenik u spomen deportacije subotičkih Jevreja otkriven je juna 1994. godine na mestu gde je bio osnovan geto 1944. godine. Njegovo podizanje je inicirala Opština Subotica. Spomenik je uspravna stela od sivog kamena, postavljena na nisku stepenastu platformu. Na vrhu spomenika je ugraviran Magen David, ispod kojeg su uklesani komemorativni natpisi na srpskom, hrvatskom, mađarskom, engleskom i hebrejskom, sa identičnim sadržajem: 'Ovde je 1944. godine bio jevrejski geto odakle su 16. juna fašisti deportovali 4000 Jevreja naših nedužnih sugrađana. Graćđani Subotice 16. juna 1994. ' Pored ovog spomenika svake godine se održavaju komemoracije povodom godišnjice deportacije subotičkih Jevreja (16. jun). Tog dana subotički Jevreji su odvođeni iz geta u veća geta u južnoj Mađarskoj, a odatle u koncentracione logore, uglavnom u Aušvic-Birkenau.
Subotica	Spomenik žrtava fašizma	Trg žrtvama fašizma	1952			Spomenik palim borcima i žrtvama fašističkog terora, 1941-1945, autora vajara Tome Rosandića (1878-1958) sa saradnicima, otkriven je 1952. godine. Odmah nakon završetka Drugog svetskog rata (od novembra 1946), na ovoj lokaciji postojao je mauzolej, u koji su položeni posmrtni ostaci subotičkih članova pokreta otpora, ubijenih ili poginulih u borbi. U mauzoleju se nalaze posmrtni ostaci Otmara Majera (Mayer Ottmár, 1911-1941), revolucionara jevrejskog porekla-sekretara Okružnog komiteta KPJ za severnu Bačku. Spomenik je i kripta. Ima oblik zida koji stoji na stepenastom platou. Na prednjoj strani zida nalazi se horizontalni reljef koji prikazuje borbu dobra i zla. Na vrhu strukture nalazi se figurativna kompozicija koja prikazuje ženu koja podiže venac iznad palog vojnika, izražavajući poštovanje i pobožnost. Na zadnjoj strani konstrukcije je ulaz u kriptu u kojoj je sahranjeno petnaest palih revolucionara. Ovde se nalazi i komemorativni natpis na srpsko-hrvatkom jeziku koji glasi: U ovoj spomen-kosturnici počivaju istaknuti borci i prvoborci Subotice, članovi Saveza komunističke omladine i Komunističke partije Jugoslavije koji su ubijeni, streljani, obešeni ili poginuli u brobi za slobodu ovog kraja. Spomen-kosturnicu podižu večno zahvlani građani Subotice. 12.IX. 1969. Kraj memorijala se održava godišnja komemoracija na dan oslobođenja Subotice u Drugom svetskom ratu, 10. juna. Hvala g. Ivanu Jankoviću na fotografijama.
Subotica	Spomenik 'Balada obešenih'	Senćanski put 1	1967			Na mestu bivše kasarne, na mestu koje je šezdesetih godina izgrađena nova zgrada suda, podignut je 1967. spomenik 'Balada obešenih', rad vajara Nandora Glida (1924-1997). Spomenik obeležava stratište gde je 18. novembra 1941. godine obešeno 15 prvoboraca Subotice: Bačić Lazar, Geršon Mikloš, Korštajn Odon, Lackenbach Konstantin, Lukač Ištvan, Meier dr Kalman, Meier Mikloš, Mayer Otmar, Perl Gellert, Singer dr Adolf, Suturović Antun, Šimoković Rokuš, Schwalb Mikloš, Tikvicki Šime i Vol Lola. Podigao ga je SUBNOR Subotice. Bronzana skulptura, dimenzija 380 x 84 x 94 cm, prikazuje izdužena tela u trouglastoj kompoziciji sa naglašenim vertikalnim linijama i dve zakrivljene padajuće figure. Forma je asocijativna, aosicra na petnaest beživotnih tela. Izrazitom vertikalnošću i blagim lukovima obešenih elemenata, naglašena je asocijativnost spomenika – to su vešala sa mrtvim telima Na bronzanoj ploči kraj skulpture stoji natpis na srpskohrvatkom i madjarskom: Na ovom mestu su 18. novembra 1941. godine rukom fašističkog okupatora obešeni članovi Komunističke partije i Saveza komunističke omladine Jugoslavije. A fasiszta megszállók ezen a helyen végeztek ki 1941 november 18-án a jugoszláv kommunista párt és a jugoszláv kommunista ifjúsagi szövetség tagjait. Subotica polgárai I u grču svirepe smrti odole svest smelih. A kegyetlen halál görcsének is ellenáll a bártak öntudata. 18. novembar 1967 Građani Subotice Urezana su i imena obešenih: Bačić Lazar, Gerson Miklós, Kornstein Ödön, Lackenbach Konstantin, Lukács István, Meier dr Kalman, Meier Miklós, Mayer Otmar, Perl Gellért, Singer dr Adolf, Suturović Antun, Simokovics Rókus, Schwalb Miklós, Tikvicki Šime, Wohl Lola. Ovaj rad bio je za samog Glida bio veoma značajan privatno. Među obešenima su bili i njegovi prijatelji, članovi cionističke organizacije Thelet Lavan. Naziv dela inspirisan je 'Baladom vešanima' francuskog pesnika Fransoa Vijona (François Villon, 1431-1463). Komemorativni skup održava se na godišnjicu događaja, 18. novembra.
Subotica	Spomen-ploče na tzv. Žutoj kući	Ulica Štrosmajerova 11	1967			„Žuta kuća“ je podignuta 1883. godine. Proglašena je spomenikom kulture od velikog značaja. Kroz istoriju je menjao svoju namenu. Do Drugog svetskog rata u njoj je bila štedionica („Eskont“ banka). Od 19. septembra 1941. u njemu je bilo odeljenje mađarske okupacione kontraobaveštajne službe (Kemelharito), a služilo je kao ozloglašeni zatvor i mučilište. Oko pet stotina ljudi prošlo je torturu u Žutoj kući. Gestapo je ovde imao sedište nakon što je nacistička Nemačka okupirala Mađarsku u martu 1944. Zgrada je služila i kao privremeni zatvor do kraja Drugog svetskog rata. Posle rata u zgradu se uselila Državna bezbednost Jugoslavije. Kasnije su bile smeštene razne ustanove, a danas je Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku. Dve spomen-ploče postavljene su na tzv. Žutu kuću (zgrada bivše eskontne banke) 4. jula 1967. na inicijativu Opštinskog odbora Saveza boraca Subotice. U ovoj zgradi je za vreme Drugog svetskog rata bilo smešteno odeljenje mađarske protivobaveštajne službe (Kémelháritó) u kom su se sprovodile istrage protiv uhapšenih osumnjičenih lica. Natpis na bronzanoj spomen ploči na fasadi desno od ulaza: „Žuta kuća, svedok tvojih sećanja, deo tvoje svesti 1941-1944' (isti sadržaj i na mađarskom jeziku: A Sárga Ház az emlékeid tanúja, tudatod része 1941-1944) je rad vajarke Ane Bešlić (1912-2008). U unutrašnjosti zgrade se nalazi bronzana spomen ploča sa natpisom na srpsko-hrvatskom i mađarskom jeziku koji komemoriše 'mučene, streljane i vešane' zatvorenike Žute kuće (U ovoj zgradi fašistički okupator nastojao je od 1941. do 1944. godine da brutalnom silom i ubijanjem uguši otpor i revolucionarnu akciju Narodnooslobodilačkog pokreta ovoga kraja predvođenog Komunističkom partijom Jugoslavije. Svirepo zlostavljani i mučeni, streljani i vešani, zatvorenici Žute kuće su svojom krvlju i životima pružili svetao primer samoodricanja i svesne žrtve za naše socijalističko društvo. U znak priznanja i sećanja građani Subotice postavljaju ovu ploču; Ebben az épületben a fasiszta megszállók 1941-től 1944-ig a legkegyetlenebb módon vérbe akarták fojtani a Jugoszláv Kommunista Párt által vezetett Nép ellenállását és forradalmi népfőlszabadító mozgalmát.. A Sárgaház foglyai, akik kőzül sokat kegyetlenül megkínoztak és kivégeztek, életükkel és vérükkel tudatos áldozatot hoztak szocialista társadalmunkért és az önfeláldozás fénylő példáját adták. Ezt az emléktáblát Subotica polgárai helyezték el elismerésűl és az emlékeztetőűl. 4. VII. 1967). Za vreme Jugoslavije, 4. juli (Dan borca) je obeležavan kraj ovog spomenika. Poslednjih decenija komemoracija nije bilo, a 2021. je bila obeležena osamdesetogodišnjica od "aktiviranja" zloglasne Žute kuće.
Subotica	Individualni spomenik na Jevrejskom groblju: porodica Glid	Ulica Majevička 2				U Subotici na Jevrejskom groblju postoji oko tri stotine individualnih spomenika žrtvama Holokausta. Jedan od primera je nadgrobni spomenik porodice Glied (Glid): Sektor 5, red 16, grobno mesto 16, od crnog granita u obliku obeliska, u kom je sahranjena Glied Náthánné rođ. Berger Julia 18? -1935 (natpis na madjarskoj jeziku: Itt nyugszik Glied Náthánné, Berger Julia 18 -1935, Nyugodjon békében!). Na zadnjoj strani spomenika je posveta na hebrejskom jeziku: פ"נ האשה הנכבדה והצנועה מ' יכט ע"ש [עליה השלום] אשת החבר ר' מנחם גליד ע"ש [עליו השלום] נפטרה בשם טוב בת פו שנה 'ש"ק וירא כ' חשבן תרצו ק ונקברה ביום א' בכבוד ובהספד תנצבה (Ovde počiva, Časna i skromna žena, Gđa. Jahet mir s njom, supruga člana zajednice, rabina Menahema Glida mir neka je s njim, umrla sa dobrim imenom, stara 86. godina, u noći šabat hakdušai paraša Vaera, 20 hešvana 5696. I sahranjena je u nedelju sa poštovanjem i hvalospevom, Neka sećanje na nju bude blagoslov.) Posle rata ispod ove posvete je dodato ime logora "Auschwitz", a ispod imena Glied Ármin (1890-1944) i njegova supruga Heuduska Emma (1898-1944). Ármin je bio košer mesar i vlasnik prodavnice kolonijalne robe. Ármin Glied i Emma Heuduska su stradali u Aušvicu. Ármin i Emma Glied (Armin i Ema Glid) su roditelji umetnika Nandora Glida (1924-1997). Nandor Glid je 1944. godine bio odveden na vojnu radnu službu u Segedin. Septembra 1944, sa grupom Jevreja je zauzeo Gradsku kuću u Segedinu i sačekao dolazak ruskih jedinica i oslobođenje grada. Nakon toga priklјučio se Osmoj vojvođanskoj brigadi. Kod Bijelog brda, zarobili su ga vojnici divizije „Princ Eugen'. Pušten je u okviru razmene vojnika, januara 1945. Nastavio je da ratuje i ranjen je u sukobima kod Bolmana. Kraj rata je dočekao je u Zagrebu. Glid je posvetio veći deo svoje karijere stvaranju spomenika čije su teme strahote Holokausta i ljudskog stradanja. Imao je nekoliko stvaralačkih ciklusa, najznačajniji su: Jama, Kolica smrti, Logori smrti i Feniks. Autor je spomenika stradalim Jugoslovenima u logoru Mauthauzenu, 1958; Spomenika stradalima u logoru Dahau, 1968, a manja replika ovog spomenika u spomen žrtvama koncentracionih logora je postavlјena ispred muzeja Jad Vašem u Jerusalimu 1979. Za Suboticu je izradio dva spomenika: Balada obešenih (1967) i Sloboda, Vatrena ptica ili Feniks (1980), koji se nalazi u dvorištu osnovne škole 'Osma vojvođanska udarna brigade', Majsanski put 93-95. Razigrana forma vatrene ptice razvila se u narednim godinama u ciklus Menora. U Beogradu je njegov spomenik Menora u plamenu podignut na Dorćolu 1990. godine. Posle umetnikove smrti 1997. godine, u Solunu je postavlјen spomenik Menora u plamenu 2, koji je dovršio njegov sin Gabrijel.
Subotica	Individualni spomenik na Jevrejskom groblju: porodica Fenyves	Ulica Majevička 2				Grob porodice Fenyves (srpski Fenjveš) na Jevrejskom groblju (Sektor 2, red 4, grobno mesto 9) komemoriše žrtve Holokausta, članove ove uticajne subotičke jevrejske porodice. Ovde je sahranjen je dr. Ferenc Fenjveš (Fenyves Ferenc; 1885-1935); a posle rata na epitaf su dodata imena: Eržebet Baruh (Baruch Erzsébet; 1894-1944 Auschwitz); Pal Fenjveš (Fenyves Pál; 1921-1944 Kolomea); Lajoš Fenjveš (Fenyves Lajos; 1890-1945); Klara Gereb (Geréb Klára; 1897-1944 Auschwitz). Braća Fenjveš (prethodno Fridman) su bili novinari, suvlasnici i urednici najtiražnijeg lista na mađarskom jeziku u Vojvodini – Bácsmegyei Napló (1903-1941; od 1930. godine izlazi kao Napló). Lajos je bio i menadžer štamparije Minerva. Njegova supruga Klara Gereb je bila poznata akademska grafičarka. Od sredine 20-ih godina, braća Ferenc i Lajos su svojim porodicama, živeli u najamnoj kući Mikše Demetera (Dömötör Miksa), a u kojoj se nalazila i štamparija Minerva i redakcija lista Napló. Danas je u toj zgradi smešten Gradski muzej Subotica. Za vreme Drugog svetskog rata, u proleće 1944. godine porodica Fenjveš je iz ove kuće, iseljena u subotički geto, a potom deportovana u koncentracione logore. Pal Fenjveš je umro na prinudnom radu 1943. godine u mestu Kolomyia, Ukrajina. Eržebet Fenjveš i Klara Gereb, su ubijene u Aušvicu, dok je Lajoš Fenjveš umro u Subotici, odmah po povratku iz logora. Rat su preživela deca Lajoša i Klare – István (danas Steven Fenves) i Eszter.